Statistički validan način za proveru tačnosti zvaničnih izbornih rezultata Uvod Paralelno tabelarno prebrojavanje glasova (eng. PVT – Parallel Vote Tabulation) je metoda koja predstavlja zlatni standard izborne verifikacije i jedno od najmoćnijih sredstava u borbi protiv izborne prevare. Za razliku od ostalih alata forenzike koji otkrivaju nepravilnosti iz sekundarnih podataka,…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Statističko modeliranje i otkrivanje anomalija
Procena stepena i vrste izborne prevare pomoću modela konačne mešavine (eng. finite mixture models) Uvod Jedan od najnaprednijih pristupa u forenzici izbora je primena statističkog modeliranja, odnosno konstrukcija modela koji ocenjuje verovatnoću da je neko biračko mesto izloženo različitim vrstama manipulacije. U fokusu ovog pristupa je tzv. model konačne mešavine…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Prostorna autokorelacija i analiza grupisanja
Otkrivanje geografskih obrazaca koji ukazuju na lokalizovane manipulacije Uvod Kada se izborna prevara dešava lokalno, u pojedinim opštinama, regionima ili na određenim biračkim mestima, njen trag može ostati vidljiv upravo kroz geografski raspored rezultata. Umesto da posmatramo samo pojedinačne brojeve, forenzika u realnom vremenu mora uzeti u obzir prostorne obrasce:…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Analiza izlaznosti po vremenskim serijama
Otkrivanje neuobičajenih obrazaca tokom dana glasanja Uvod U kontekstu forenzike izbora u realnom vremenu, jedan od ključnih signala potencijalnih manipulacija jeste tok izlaznosti tokom dana. Izbori su vremenski ograničen događaj, najčešće traju 12 do 14 sati, a broj birača koji izlaze na glasanje u svakoj fazi dana obično prati relativno…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Benfordov zakon i testovi vodećih cifara
Detekcija fabrikovanih izbornih podataka i numeričkih anomalija u rezultatima Uvod Jedan od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih alata forenzike izbora jeste Benfordov zakon, metoda koja se zasniva na proučavanju rasporeda vodećih cifara u numeričkim nizovima. Iako prvobitno razvijen u kontekstu inženjeringa i ekonomije, Benfordov zakon je uspešno primenjen i na izborne…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Analiza nevažećih listića
Detekcija ciljane represije, sabotaže glasačkog procesa i suzbijanja opozicione podrške Uvod Nevažeći glasački listići, iako na prvi pogled mogu delovati kao statistički “pozadinski šum”, zapravo predstavljaju izuzetno važan indikator integriteta izbornog procesa. Uobičajeno, u demokratskim sistemima, broj nevažećih listića se kreće između 1% i 3%, zavisno od složenosti glasačkog listića,…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Izborni otisci prstiju (toplotne mape)
Detekcija centralizovane kontrole rezultata i obrazaca fabrikovanih podataka Uvod Zamislimo da posmatramo sve rezultate izbora ne kao niz brojeva, već kao vizuelni otisak, sliku koja prikazuje kako se ponašanje birača raspoređuje kroz izlaznost i podršku za određene kandidate. U teorijski idealnoj situaciji, očekujemo da glasači u različitim delovima zemlje pokazuju…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Filtriranje ekstremne izlaznosti
Detekcija veštačke mobilizacije, punjenja kutija i organizovanog preterivanja u izlaznosti Uvod Jedan od osnovnih indikatora mogućih izbornih manipulacija je ekstremno visoka izlaznost na pojedinim biračkim mestima. U demokratskim društvima, prosečna izlaznost varira između 50% i 75%, a čak i u uslovima snažne mobilizacije retko prelazi 90%. Kada se u okviru…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Korelacija izlaznosti i udela glasova
Detekcija strukturne mobilizacije, punjenja kutija i dirigovanog glasanja U realnim demokratskim izbornim procesima, odnos između izlaznosti birača i rezultata za određenu stranku ili kandidata obično varira u skladu sa lokalnim kontekstom: demografijom, partijskom infrastrukturom, motivacijom birača, geografijom itd. Ipak, postoji granica do koje te varijacije ostaju statistički prirodne. Kada posmatramo…
Forenzika izbora u realnom vremenu: Preduslovi za primenu
Forenzika u realnom vremenu nije zamena za posmatračke misije, već njihov digitalni saveznik. Ali kao i svaki sofisticirani alat, njena efikasnost zavisi od kvaliteta sirovine, tj. podataka. Bez brzog, strukturiranog i javno dostupnog protoka izbornih informacija, ni najnapredniji algoritmi ne mogu da prepoznaju obrasce manipulacije. Stoga je pitanje preduslova za…